Отворена и континуирана сарадња вртића и породице, допринела је остварењу заједничког циља. На иницијативу родитеља и васпитача, организована је акција уређења дворишта вртића. Заједничким снагама, двориште вртића попримило је нову димензију за учење и игру деце. Уређене су зелене површине, засађено је цвеће и постављен мобилијар. Поменута акција потврдила је мото да „свако може много, а заједно можемо све“.

Јасна намера и добра воља су синоними за покретање заједничке акције деце, родитеља и васпитача. У оквиру Дечје недеље, под слоганом „Имам право да садим биљке и загрлим природу“, двориште вртића било је место сусретања деце и одраслих, који су кроз заједничку ангажованост и посвећеност показали како се гради међусобно поверење и негује заједништво.  

Идеја о активном учешћу родитеља у животу и раду вртића, развија се и даље. У циљу грађења међусобног поверења и подршке дечјем учењу и развоју, у старијој јасленој групи, одржан је родитељски састанак. Посебан акценат, стављен је на јачању везе са породицом, која је овом приликом дала свој допринос у заједничком креирању циљева групе и успостављању очекивања. Родитељски састанак је истовремено био прилика да се дефинишу и заједничке вредности (развијање самосталности и спретности, поштовање правила понашања, подстицање толеранције и међусобне сарадње), које ће се подупирати кроз улоге и потенцијале свих учесника програма (деце, родитеља и васпитача).

Интерактивну музичку радионицу у вртићу, за све васпитне групе, организујемо другу годину заредом. На иницијативу родитеља који су уједно и чланови бенда „Хедонија“, одржан је наступ који је прилагођен дечјој заинтересованости и подстиче њихову ангажованост и радост учешћа у музицирању.

Свакој мелодији претходио је кратак драмски текст који децу уводи у песму. Стихови и мелодије пажљиво су бирани из колекција класичне музике и песама за децу, што доприноси развоју музичког укуса и слуха код најмлађих. Кроз заједничко певање, игру и слушање, деца су имала прилику да упознају различите инструменте и њихове звуке-попут клавира, флауте и других.

У оквиру пројекта „Мој вртић – моја кућа“, реализована је заједничка активност деце, родитеља и васпитача, током које је настала макета нашег вртића. Након позива родитељима и спроведене анкете о начинима њиховог укључивања, један од родитеља је  покренуо акцију прикупљања материјала за израду макете „вртића“. Убрзо су се придружили и други родитељи, доприносећи својим идејама, материјалом и добром вољом.

Поменута иницијатива родитеља, подстакла нас је да организујемо посебан дан за „изградњу“ нашег малог вртића – дан испуњен сарадњом, стваралаштвом, дружењем и осмесима. Ово заједничко искуство показало је колико је сарадња са породицом важна за живот и рад вртића, јер заједничким снагама градимо сигурно место у коме деца расту, уче и осећају се као код куће.

Креативне и животно-практичне радионице са родитељима, су један од показатеља дељења заједничке одговорности и упућености у живот и рад вртића. Наиме, поменута радионица представља наставак континуиране упитаности родитеља о питањима која су важна и вредна за децу и тичу се процеса транзиције деце на школу. На овај начин, развијамо свест код родитеља о важности њихове улоге у прелазном периоду одрастања њихове деце. „Полазак у школу је велика промена и уз вашу љубав, стрпљење и подршку, дете ће се осећати сигурно и спремно за нови почетак“, порука је деце и васпитача упућена родитељима.

Приликом преласка деце у старију васпитну групу, пажњу деце привукала је слика на вратима њихове нове собе – „Паче“.Назив собе је код деце изазвао зачудност, која их је подстакла да започну своје прво заједничко истраживање о паткама и пачићима.

На иницијативу родитеља, у вртић су стигли прави пачићи. Родитељи су се активно укључили: купили су пачиће, донели их у вртић, што је деци омогућило непосредно посматрање, истраживање и учење. Мама-ветеринар, припремила је едукативни пано, мама-педагог, поделила је идеје за планиране ситуације учења, а васпитачица је написала песму посвећену пачићима.

Заједничким ангажовањем, обогаћено је искуство деце, подстакнута је радозналост, емпатија и брига о живим бићима – показујући да партнерство са породицом представља снажан ослонац васпитно-образовном процесу.

Једна од високо котираних вредности у вртићкој заједници, јесте развијање и практиковање заједничког учења са родитељима у групи. Током планиране ситуације учења у оквиру теме/пројекта „Возимо се“, родитељи су пружили подршку дечјој игри, обогаћујући простор васпитне групе заједничким и креативним стварањем. Проживљена искуства у изради пута од куће до вртића, допринела су стварању осећаја животности, радости и усмерености једних на друге.

Отворили смо врата родитељима и прве, заједничке кораке правимо у процесу транзиције деце јасленог узраста на вртић. Једна од вредности коју развијамо, јесте управо, оснажити родитеља да буде сигуран ослонац и подршка свом детету. Циљ нам је заједнички и усмерен је на прихватање новог простора и друге деце и васпитача, како би се дете осећало прихваћено и сигурно, а родитељ стекао увид о слици вртића, као месту где његово дете развија своје капацитете. Кроз укљученост родитеља и деце и међусобно прихватање, градимо заједништво и узајамно поверење, које је полазна основа у стварању услова за истраживање и учење.

Заједничко дружење са родитељем пилотом, у оквиру пројекта „Шта нам треба да полетимо до неба“, оставило је снажан утисак на децу. Изазвану радозналост и зачудност на делу, пилот је употпунио одговорима на питања која за децу имају смисао, проширујући им искуства и сазнања која имају и која су им потребна како би их даље интегрисала у истраживање поменуте теме. Активно учешће деце у феномену градње великог авиона, било је незаборавно искуство, јер су деца имала прилике да дају свој допринос и по завршетку градње и да практикују и уживају у заједничкој вожњи до изабране дестинације, са правим пилотом.